Srećni praznici!

Drage kolege i koleginice,

Želimo vam srećne praznike.

Zoran
Dušan
Jelena
Boban

Prijava mailova

Drage koleginice i kolege,

S obzirom da više neće biti moguće objavljivati rezultate kolokvijuma i seminarskih radova na sajtu Fakulteta kao ni na blogu (član zakona o tajnosti podataka studenata), 

molim vas sve da mi se javite mailom sa sadržajem: ime i prezime, broj indeksa i mail adresa koju redovno koristite, da bih mogao da vas individualno obaveštavam o rezultatima kolokvijuma i seminarskih radova.

Kontakt: boban.fpn@gmail.com ili boban.stojanovic@fpn.bg.ac.rs

Ispiti 26.12. - promena termina

Ispiti iz Savremene države i Partija i partijskih sistema u vanrednom decembarskom roku zakazani za 26.12. u 9:30 pomeraju se za 27.12. u 12:00.

SD: kolokvijum

Kolokvijum iz Savremene države 22. decembra 2013. održaće se u 14:30h u amfiteatru i slušaonici 1. Raspored studenata po slušaonicama će stajati na tabli ispred amfiteatra na dan kolokvijuma.

Rider za kolokvijum se nalazi u biblioteci. Ne zaboravitte da je polaganje kolokvijuma uslov za usmeni ispit.

Seminarski radovi - Partije i partijski sistemi

Ukoliko seminarski rad iz predmeta Partije i partijski sistemi radite kod prof. Stojiljkovića, rokovi za predaju radova i uputstvo za pisanje su isti kao za seminarske radove na Savremenoj državi. Videti uputstvo i rokove na linku.

SD: Rider za kolokvijum i ispit

Rider za kolokvijum i ispit iz Savremene države možete da nabavite u kopirnici preko puta fakulteta (pored CK). Rider će biti dostupan i u biblioteci od ponedeljka.

Kolokvijum je zakazan za 22. decembar.

Savremena drzava - Literatura za kolokvijum i ispit

SAVREMENA DRŽAVA 2013/14

LITERATURA ZA KOLOKVIJUM I ISPIT

 

INFORMACIJE O KOLOKVIJUMU

Kolokvijum je obavezan i predstavlja uslov za usmeni ispit. Nosi ukupno 30 poena (30 % konačne ocene), a 16 poena je minimum za sticanje uslova za usmeni ispit.

Datum održavanja kolokvijuma je: 22. decembar 2013.

Studenti starijih generacija imaju pravo da polažu kolokvijum, ali je potrebno da se prethodno prijave na e-mail asistentkinji Jeleni Lončar (jelena.loncar@fpn.bg.ac.rs).

LITERATURA ZA KOLOKVIJUM

Hej, Kolin; Lister, Majkl i Marš, Dejvid (u štampi), Država: teorije i problemi, Beograd: Zavod za udžbenike:

10. Transformacija države

Georg Sorensen

11. Upravljanje, vladanje i država

B. Gaj Piters i Jon Pjer

12. Između javnog i privatnog: granice države

Metju Flinders

Pavlović, Vukašin i Stojiljković, Zoran (2010), Savremena država: struktura i socijalne funkcije, Beograd: KAS i FPN:

8. Pojam javne politike i način dizajniranja (str. 273-299)

Snežana Đorđević

9. Država i masovni mediji (str. 299-323)

Ana Milojević, Jelena Kleut

11. Savremena država i obrazovanje (str. 349-369)

Martina Vukasović

LITERATURA ZA ISPIT I ISPITNA PITANJA:

Pavlović, Vukašin i Stojiljković, Zoran (2010), Savremena država: struktura i socijalne funkcije, Beograd: KAS i FPN:

Donošenje odluka u savremenoj državi (str. 113-141)

Ana Stojiljković

1. Teorija donošenja odluka (111-118.)
2. Odlučivanje u organizacijama i administracijama i donošenje odluka u Srbiji (118-124)
3. Lobiranje i pristupi lobiranju (124-130.)
4. Ka definiciji lobiranja, interesne grupe, načini uticaja, dileme i lobiranje u Srbiji (130-138.)

Institucionalni mehanizmi saradnje države i civilnog društva (str. 173-193)

Jelena Lončar, Dušan Spasojević

5. Značaj, uloga i nivoi odnosa saradnje države i civilnog društva (174-180.)
6. Institucionalni mehanizmi saradnje države i civilnog društva u Srbiji (180-191.)

Stojiljković, Zoran (2013). Država i korupcija. Beograd: FPN i Čigoja štampa, str. 11-94, 175-241.

7. Genealogija koncepta države (marksizam, elitizam, pluralizam) (str. 12-19)
8. Genealogija koncepta države (pluralizam i postradicionalni pristupi) (str. 19-22)
9. Savremeni razvoj teorija države (feminizam i ekologizam) (str. 22-24)
10. Proces građenja države: slabe i jake države (proces građenja, granice i kapacitet države) (str. 26-30)
11. Slabe i jake države i Srbija kao slaba država (str. 30-37)
12. Obim i granice države: socijalna država (str. 37-46)
13. Klasifikacija i tipologija socijalnih država (str. 46-55)
14. Perspektive: Agonija i krah ili transformacija nacionalne socijalne države (str. 55-61)
15. Tranzicija i demokratija; Procesi, akteri i arene demokratizacije (str. 61-66)
16. „Mapiranje“ demokratije (str. 66-69)
17. Pretpostavke ukotvljavanja demokratije i Srbija na testu demokratije (str. 69-78)
18. Faze i akteri političkog procesa (str. 81-85)
19. Civilne i političke strategije promena (str. 85-94)

20. Putevi i stranputice srpske tranzicije (gde smo sada) (str. 175-185)

21. Šta da se radi, ekonomske politike (str. 185-195)
22. Političke i socijalne promene (str. 195-211)

23. Određenje korupcije (str. 215-219)
24. Pojavni oblici, vrste i tipologije korupcije (str. 219-222)
25. Uzroci korupcije (str. 222-225)
26. Strategija protiv korupcije i antikoruptivne metode (str. 225-240)

Pavlović, Vukašin (2011). Država i društvo. Beograd: Čigoja štampa

Parlamentarizam i demokratija (str 319-351)

27. Odnos parlamentarizma i demokratije (Simultani razvoj parlamenta i demokratije i Određenje parlamentarnog sistema) (str. 319-325)
28. Demokratija i etika demokratskog predstavništva (str. 325-328)
29. Odnos parlamenta sa građanima i izvršnom vlasti (str. 328-333)
30. Parlamentarizam i stabilnost demokratije (str. 333-336)
31. Funkcije parlamenta u demokratiji (politički uticaj, legitimacijska funkcija, zakonodavna funkcija) (str. 336-340)
32. Funkcije parlamenta u demokratiji (funkcija povezivanja, izborne funkcije, budžet i porezi) (str. 340-343)
33. Funkcije parlamenta u demokratiji (predstavničke i kontrolne funkcije) (str. 343-351)

Uputstvo za pisanje seminarskih radova

2. godina

Uputstvo za APPI

- Argument, Pitanje, Povezivanje i Implikacije -

Format:

APPI analiza treba da bude dužine 1 A4 strane. U vrhu strane je potrebno napisati punu referencu analiziranog teksta.

Struktura analize je sledeća:

ARGUMENT:

U najviše 3 rečenice treba da navedete eksplicitne i implicitne argumente autora. Potrudite se da uključite i za šta se autor/ka zalaže i protiv čega iznosi argumente. Možete dodati i jedan citat koji smatrate da je ključan za argumentaciju. Uvek citirate stranicu.

PITANJE:

Postavite pitanje koje smatrate da nije potpuno ili na zadovoljavajući način odgovoreno u tekstu ili koje smatrate da proizilazi iz teksta. Pitanje treba da bude pitanje interpretacije ili istraživačko, a ne prosto faktičko pitanje.

POVEZIVANJE (2 komponente):

Iskustveno:

Napišite u jednoj ili dve rečenice kako se izneti argument slaže ili suprotstavlja Vašem iskustvu ili zdravom razumu.

Tekstualno:

Povežite argument iz teksta sa argumentima ili zaključcima koje ste našli u literaturi koju ste ranije čitali. Možete uporediti argumentaciju. Ideja je da pokažete sposobnost kritičkog čitanja literature odnosno njihovog međusobnog povezivanja. Dakle, nije dovoljno samo da navedete šta neki drugi autor tvrdi.

IMPLIKACIJE:

Napišite u najviše 2 rečenice koje su implikacije date argumentacije na naše razumevanje teme koju tekst obrađuje.

4. godina

Uputstvo za pisanje seminarskih radova
Savremena država i Partije i partijski sistemi

Obaveznost

Seminarski rad je obavezan za sve studente na predmetu Savremena država i nosi do 30% konačne ocene u zavisnosti od kvaliteta rada.

Ocenjuje se ceo proces pisanja seminarskog rada od formulisanja predloga teme do sadržaja konačne verzije seminarskog rada. Ceo proces se sastoji od tri obavezna koraka: 1. slanje predloga teme (i razgovor o tome na predavanju i kasnijim konsultacijama), 2. predaja nacrta radova (nije obavezna), 3. predaja seminarskog rada.

Rokovi za predaju:

05. decembar 2024. - slanje predloga teme (kao prilog mejlu, u wordu)

Predlog teme treba da sadržine 1-2 pasusa iz kojih se jasno vidi šta predlažete kao temu seminarskog rada, na koje istraživačko pitanje će rad da se fokusira i obrazloženje izbora teme i istraživačkog pitanja.

Rokovi za predaju konačnih verzija radova:

• 31. decembar 2024. za sve koji planiraju da polažu usmeni ispit u januarskom i februarskom roku i rokovima nakog toga.
• 15. mart 2025. za one koji planiraju da polažu usmeni ispit u međurokovima od marta do maja
• 16. maj 2025. za one koji planiraju da polažu usmeni ispit u junskom, julskom ili kasnijim ispitnim rokovima.
• 20. avgust 2025. za studente koji planiraju da polažu ispit u avgustovskom i septembarskom roku.   

Radove dostavljati elektronski na email: jelena.loncar@fpn.bg.ac.rs

Kada predajete Seminarski rad iz Savremene države, potrebno je da ga uz slanje mejlom unesete i u Turnitin, program za proveru plagijata.

Uputstvo za otvaranje naloga na Turnitinu imate ovde. 

Uputstvo za podnošenje radova imate ovde.

Za kreiranje naloga će Vam biti potrebni sledeći podaci:

    Class ID: 46483723

    Enrollment key: FPNSD

Izbor teme i istraživačkog pitanja

•       Istraživačko pitanje: šta je to što o svojoj temi želite da saznate preciznije i detaljnije?

•       Istraživačko pitanje: konkretno i fokusirano; upravlja procesom izbora i analize literature

•       Kako biramo istraživačko pitanje: lična interesovanja i iskustva, nedovoljna istraženost u dosadašnjoj literaturi, zagonetke, društveni kontekst...

•       Koraci: istraživačka oblast, izaberete određeni aspekt, razmislite o mogućim IP, izaberite svoje IP

•       Kriterijumi kvaliteta IP: jasno, razumljivo, izvodljivo, povezano sa dosadašnjom literaturom, omogućava originalni doprinos, ni previše široko ni previše usko

Primeri istraživačkih pitanja

•       Objašnjenje (npr. Zašto parlament Srbije ne vrši efikasno nadzor nad radom vlade?)

•       Dokazivanje hipoteze (npr. Odnos među elitama doprinosi konsolidaciji demokratije; Civilno društvo je jako i uticajno samo u razvijenim demokratskim državama)

•       Komparacija teorija, pristupa, argumenata (npr. Komparacija pluralističkog i elitističkog shvatanja države; Doprinos liberalizma shvatanju države – kritika države blagostanja)

•       Razumevanje stanja ili procesa (npr. Kakvu su ulogu imale žene aktivistkinje u anti-ratnom aktivizmu u Srbiji?; Na koji način se mladi u Srbiji angažuju u politici?)

•       Primeri lošeg izbora teme: Agencija za borbu protiv korupcije, Ombudsman, Problem korupcije, Nevladine organizacije...

Analiza literature

•       Cilj je da pokažete da ste sposobni da identifikujete, a potom i razumete i kritički interpretirate relevantnu literaturu

•       Pomaže da opravdate izbor teme i istraživačkog pitanja

•       Doprinosi utemeljenju argumentacije

•       Šta već znamo o konkretnoj temi?

•       Koje teorije se primenjuju u konkretnoj oblasti?

•       Koji koncepti se koriste ili opovrgavaju?

•       Koje su ključne teorijske i metodološke debate ili kontroverze u Vašem polju?

•       Koja pitanja su ostala otvorena?

•       Koja su neistražena pitanja?

Kritički pristup literaturi

•       Vodite beleške dok čitate

•       Razvoj veština kritičkog čitanja

•       Kako se konkretan tekst odnosi na ostale koje ste čitali? Koje su jake strane, a koje mane? Koji su ključni argumenti? Teorijska uporišta/uticaji?

•       Izbor literature zavisi od IP, ali literatura služi i da pokažete zašto su Vaša pitanja važna

•       Ne pokušavajte da stavite u rad sve što ste pročitali

•       Nemojte samo da opišete/predstavite/sumirate pročitanu literaturu: koristite literaturu da ispričate priču

Kriterijumi kvalitetne analize

•       Literatura je korišćena (ili nije) kako bi se razvila argumentacija

•       Jasno poznavanje literature

•       Razvoj kritičke analize (sposobnost da evaluirate prednosti i mane, idealno u cilju razvoja nove ili interesantne perspektive)

•       Povezivanje literature sa studijom slučaja / nalazima u empirijskoj analizi

•       Pokazano uvažavanje discipline

•       Važno je kako koristite literaturu u cilju razvoja argumentacije, kako je povezujete sa svojim nalazima ili procesom razvoja jedinstvene teorijske perspektive

Struktura rada 

1. Naslovna strana na kojoj se obavezno nalaze naziv predmeta na kom se piše seminarski rad, tema seminarskog rada, ime i prezime i broj indeksa autora i rok za predaju i datum predaje rada. 

2. Sadržaj

3. Uvod u kom se predstavlja tema rada, osnovne hipoteze ili istraživačka pitanja i struktura rada.

4. Deskriptivni i pregledni deo koji sadrži pregled prelevantne literature, poređenje i sučeljavanje polazišta različitih autora. Argumentacija mora da bude jasno predstavljena

5. Analitički i zaključni deo koji sadrži analizu i zaključe koji se izvode iz deskriptivnog dela.

6. Literatura odnosno spisak korišćene i citirane literature

                              

Čitaocu nakon čitanja rada mora da bude jasno koju temu je autor obradio (jednu, nikako više tema), stanje ranijih istraživanja na istu temu i pozicija autora seminarskog rada odnosno njegovo mišljenje o datoj temi.

Opremljenost rada / tehničke odlike

Rad treba da bude dužine oko 20.000 karaktera odnosno 10-ak strana, font Times New Roman, veličina fonta 12, prored 1.5.

Radovi treba da budu u .doc ili .docx formatu.

Citati i parafraziranja moraju biti uredno obeleženi i citati se uvek stavljaju pod znake navoda.

Korisni linkovi:

The Nature of Writing

Citiranje

Kada citiramo:

-          Direktni navodi  „“

-          Parafraziranja koja ne spadaju u opšte znanje

-          Dodatne informacije

Citati i parafraziranja moraju jasno da budu obeleženi. Direktan citat mora da ima znake navoda („“) i referencu (uključujući i stranicu koja je citirana). Parafraziranja moraju uvek biti obeležena referencom, bez znakova navoda.

Obavezno je korišćenje harvardskog stila citiranja. Harvardski stil se koristi za citiranja unutar teksta (in-text citati) tako što se u zagradi navodi prezime autora i godina izdanja i eventualno stranica, na primer (Stojiljković, 2012) ili (Stojiljković, 2012, str. 14), dok se ostale informacije o referenci mogu pronaći u literaturi na kraju teksta.

Na primer:

Kako ističe Karen Bird u svojoj analizi predstavljenosti vidljivih manjina „moguće je identifikovati set političkih pitanja koja potencijalno imaju veliki značaj za većinu vidljivih manjina. Ona uključuju pitanja rasne diskriminacije, multikulturalizma, imigracije i socijalno-ekonomskog statusa etničkih manjina. Razumno je očekivati da će poslanici koji predstavljaju izborne jedinice sa velikom populacijom vidljivih manjina biti obazriviji prema ovim pitanjima” (Bird, 2011, str. 215).

U literaturi:

Bird, K. (2011). Patterns of substantive representation among visible minority MPs: Evidence from Canada’s House of Commons. U K. Bird, T. Saalfeld i A. M. Wüst eds. The Political Representation of Immigrants and Minorities: Voters, parties and parliaments in liberal democracies. New York, Routledge/ ECRP Studies in European Political Science. 207-230.

Kako se koriste sekundarne reference?

Ako citirate ili parafrazirate tekst koji niste sami pročitali nego ste do njega došli preko nekog drugog teksta, potrebno je da to jasno navedete. Poželjno je ne koristiti sekundarne reference, kad god možete pronađite i pročitajte sam izborni tekst, ali ako on nije dostupan, jasno obeležite da citirate izvore prema drugom autoru. Na primer, ako citirate Petrovića prema nečemu što ste pročitali u tekstu Jankovića iz 2008, stavićete sledeću referencu: (Petrović, prema Janković, 2008, str. 14). U literaturi se navodi samo ona referenca koju ste stvarno čitali (u ovom slučaju Janković, 2008)

Citiranje većeg broja refrenci

Ako u istom citatu citirate veći broj referenci, koristite ’;’ kako biste razdvojili reference i poređajte ih po abecednom/azbučnom redu, npr: (Jović, 2003; Petrović, 2006; Stojiljković, 2007)

Primeri za korišćenje harvardskog stila

Knjiga (jedan autor): U tekstu: (Stojiljković, 2008) Literatura: Stojiljković, Z. (2008). Partijski sistem Srbije. Beograd: Službeni glasnik.

Knjiga (dva ili tri autora): U tekstu: (Brito-Vieira i Runciman, 2008) Literatura: Brito Vieira, M. i Runciman, D. (2008). Representation, Cambridge: Polity Press.

Knjiga (četiri ili više autora): U tekstu: (Meneguello et al., 2012) Literatura: Meneguello, R., et al. (2012). Mulheres e Negrosna Política: estudo exploratório sobre o desempenho eleitoral em quatro estados brasileiros. Campinas: Centro de Estudos de Opinião Pública, Universidade Estadual de Campinas.

Poglavlje u zborniku: U tekstu: (Bird, 2011) Literatura: Bird, K. (2011). Patterns of substantive representation among visible minority MPs: Evidence from Canada’s House of Commons. U K. Bird, T. Saalfeld i A. M. Wüst eds. The Political Representation of Immigrants and Minorities: Voters, parties and parliaments in liberal democracies. New York, Routledge/ ECRP Studies in European Political Science. 207-230.

Tekst u časopisu: U tekstu: (Spasojević, 2011) Literatura: Spasojević, D. (2011). Monitoring demokratije - duvači u pištaljku i kontrolni veb-sajtovi. Politički život, 2, 91-98.

Novinski članak (poznat autor): U tekstu: (Anojčić, 2013) Literatura: Anojčić, I. (2013). Osluškuju li političari glas naroda. Politika, 29. septembar 2013, str. 22.

Novinski članak (bez autora): U tekstu: (Blic, 2013) Literatura: Blic. (2013). DSHV obeležila 23 godine postojanja, 12. jul 2013, str. 6.

Internet stranica (poznat autor): U tekstu: (Anojčić, 2013) Literatura: Anojčić, I. (2013). Osluškuju li političari glas naroda. Dostupno na http://www.politika.rs/rubrike/Politika/Osluskuju-li-politicari-glas-naroda.sr.html [Pristupljeno 30. septembra 2013].

Internet stranica bez autora: U tekstu: (RTV, 2012) Literatura: RTV (2012). Ljajić i Ugljanin ulaze u Vladu [online]. Dostupno na: http://www.rtv.rs/sr_lat/politika/ljajic-i-ugljanin-ulaze-u-vladu_331773.html [Pristupljeno 16. jula 2013].

Akademsko poštenje

Podrazumeva se da će studenti pošteno izvršavati svoje obaveze, bez varanja i korišenja tuđeg rada kao svog (plagijat). U cilju zaštite autorskih prava, seminarski radovi će biti proveravani kroz program za proveru plagijata.