Format:
APPI analiza treba da bude dužine 1 A4 strane. U vrhu strane je potrebno napisati punu referencu analiziranog teksta.
Struktura analize je sledeća:
ARGUMENT:
U najviše 3 rečenice treba da navedete eksplicitne i implicitne argumente autora. Potrudite se da uključite i za šta se autor/ka zalaže i protiv čega iznosi argumente. Možete dodati i jedan citat koji smatrate da je ključan za argumentaciju. Uvek citirate stranicu.
PITANJE:
Postavite pitanje koje smatrate da nije potpuno ili na zadovoljavajući način odgovoreno u tekstu ili koje smatrate da proizilazi iz teksta. Pitanje treba da bude pitanje interpretacije ili istraživačko, a ne prosto faktičko pitanje.
POVEZIVANJE (2 komponente):
Iskustveno:
Napišite u jednoj ili dve rečenice kako se izneti argument slaže ili suprotstavlja Vašem iskustvu ili zdravom razumu.
Tekstualno:
Povežite argument iz teksta sa argumentima ili zaključcima koje ste našli u literaturi koju ste ranije čitali. Možete uporediti argumentaciju. Ideja je da pokažete sposobnost kritičkog čitanja literature odnosno njihovog međusobnog povezivanja. Dakle, nije dovoljno samo da navedete šta neki drugi autor tvrdi.
IMPLIKACIJE:
Napišite u najviše 2 rečenice koje su implikacije date argumentacije na naše razumevanje teme koju tekst obrađuje.
4. godina
Uputstvo za pisanje seminarskih radova
Savremena država i Partije i partijski sistemi
Obaveznost
Seminarski rad je obavezan za sve studente na predmetu
Savremena država i nosi do 30% konačne ocene u zavisnosti od kvaliteta rada.
Ocenjuje se ceo proces pisanja seminarskog rada od formulisanja predloga teme do sadržaja konačne verzije seminarskog rada. Ceo proces se sastoji od tri obavezna koraka: 1. slanje predloga teme (i razgovor o tome na predavanju i kasnijim konsultacijama), 2. predaja nacrta radova (nije obavezna), 3. predaja seminarskog rada.
Rokovi za predaju:
05. decembar 2023. - slanje predloga teme (kao prilog mejlu, u wordu)
Predlog
teme treba da sadržine 1-2 pasusa iz kojih se jasno vidi šta predlažete
kao temu seminarskog rada, na koje istraživačko pitanje će rad da se
fokusira i obrazloženje izbora teme i istraživačkog pitanja.
26.
decembar 2023. - predaja nacrta radova (opciono, otprilike do 8.000 karaktera).
Nacrti radova se šalju na mejl: jelena.loncar@fpn.bg.ac.rs. Svi
studenti/kinje koji/e pošalju nacrte radova na vreme dobiće sugestije
putem emaila najkasnije do 31.12.2023. Nacrt nema specifičnu strukturu već predstavlja deo rada koji biste voleli da pogledam i za koji bi Vam značili moji komentari.
Rokovi za predaju konačnih verzija radova:
- 08. januar 2024. za sve koji planiraju da polažu usmeni ispit u
januarskom i februarskom roku i rokovima nakog toga.
- 15. mart 2024. za one koji planiraju da polažu usmeni ispit u
međurokovima od marta do maja
- 15. maj 2024. za one koji planiraju da polažu usmeni
ispit u junskom, julskom ili kasnijim ispitnim rokovima.
- 30. avgust 2024. za studente koji planiraju da polažu ispit u septembarskom roku.
Izbor teme i
istraživačkog pitanja
• Istraživačko
pitanje: šta je to što o svojoj temi želite da saznate preciznije i detaljnije?
• Istraživačko
pitanje: konkretno i fokusirano; upravlja procesom izbora i analize literature
• Kako
biramo istraživačko pitanje: lična interesovanja i iskustva, nedovoljna
istraženost u dosadašnjoj literaturi, zagonetke, društveni kontekst...
• Koraci:
istraživačka oblast, izaberete određeni aspekt, razmislite o mogućim IP,
izaberite svoje IP
• Kriterijumi
kvaliteta IP: jasno, razumljivo, izvodljivo, povezano sa dosadašnjom
literaturom, omogućava originalni doprinos, ni previše široko ni previše usko
Primeri
istraživačkih pitanja
• Objašnjenje
(npr. Zašto parlament Srbije
ne vrši efikasno nadzor nad radom vlade?)
• Dokazivanje hipoteze
(npr. Odnos među elitama doprinosi konsolidaciji demokratije; Civilno društvo
je jako i uticajno samo u razvijenim demokratskim državama)
• Komparacija teorija,
pristupa, argumenata (npr. Komparacija pluralističkog i elitističkog shvatanja
države; Doprinos liberalizma shvatanju države – kritika države blagostanja)
• Razumevanje
stanja ili procesa (npr. Kakvu su ulogu imale žene aktivistkinje u anti-ratnom
aktivizmu u Srbiji?; Na koji način se mladi u Srbiji angažuju u politici?)
• Primeri lošeg izbora
teme: Agencija za borbu protiv korupcije, Ombudsman, Problem korupcije,
Nevladine organizacije...
Analiza
literature
•
Cilj je da pokažete da ste sposobni da
identifikujete, a potom i razumete i kritički interpretirate relevantnu
literaturu
• Pomaže
da opravdate izbor teme i istraživačkog pitanja
• Doprinosi
utemeljenju argumentacije
•
Šta već znamo o konkretnoj temi?
•
Koje teorije se primenjuju u konkretnoj
oblasti?
•
Koji koncepti se koriste ili opovrgavaju?
•
Koje su ključne teorijske i metodološke
debate ili kontroverze u Vašem polju?
•
Koja pitanja su ostala otvorena?
• Koja
su neistražena pitanja?
Kritički pristup
literaturi
• Vodite
beleške dok čitate
• Razvoj
veština kritičkog čitanja
• Kako
se konkretan tekst odnosi na ostale koje ste čitali? Koje su jake strane, a
koje mane? Koji su ključni argumenti? Teorijska uporišta/uticaji?
• Izbor
literature zavisi od IP, ali literatura služi i da pokažete zašto su Vaša
pitanja važna
•
Ne pokušavajte da stavite u rad sve što
ste pročitali
•
Nemojte samo da
opišete/predstavite/sumirate pročitanu literaturu: koristite literaturu da
ispričate priču
Kriterijumi
kvalitetne analize
•
Literatura je korišćena (ili nije) kako bi
se razvila argumentacija
• Jasno
poznavanje literature
•
Razvoj kritičke analize (sposobnost da
evaluirate prednosti i mane, idealno u cilju razvoja nove ili interesantne
perspektive)
•
Povezivanje literature sa studijom slučaja
/ nalazima u empirijskoj analizi
• Pokazano
uvažavanje discipline
• Važno
je kako koristite literaturu u cilju razvoja argumentacije, kako je povezujete
sa svojim nalazima ili procesom razvoja jedinstvene teorijske perspektive
Struktura rada
1. Naslovna strana na kojoj se obavezno nalaze naziv
predmeta na kom se piše seminarski rad, tema seminarskog rada, ime i prezime i
broj indeksa autora i rok za predaju i datum predaje rada.
2. Sadržaj
3. Uvod u kom se predstavlja tema rada, osnovne hipoteze ili
istraživačka pitanja i struktura rada.
4. Deskriptivni i pregledni deo koji sadrži pregled
prelevantne literature, poređenje i sučeljavanje polazišta različitih autora.
Argumentacija mora da bude jasno predstavljena
5. Analitički i zaključni deo koji sadrži analizu i zaključe
koji se izvode iz deskriptivnog dela.
6. Literatura odnosno spisak korišćene i citirane literature
Čitaocu nakon čitanja rada mora da bude jasno koju temu je
autor obradio (jednu, nikako više tema), stanje ranijih istraživanja na istu
temu i pozicija autora seminarskog rada odnosno njegovo mišljenje o datoj temi.
Opremljenost rada / tehničke
odlike
Rad treba da bude dužine oko 20.000 karaktera odnosno
10-ak strana, font Times New Roman, veličina fonta 12, prored 1.5.
Radovi treba da budu u .doc ili .docx
formatu.
Citati i parafraziranja moraju biti uredno obeleženi
i citati se uvek stavljaju pod znake navoda.
Korisni linkovi:
Citiranje
Kada citiramo:
-
Direktni
navodi „“
-
Parafraziranja
koja ne spadaju u opšte znanje
-
Dodatne
informacije
Citati i
parafraziranja moraju jasno da budu obeleženi. Direktan citat mora da ima znake
navoda („“) i referencu (uključujući i stranicu koja je citirana).
Parafraziranja moraju uvek biti obeležena referencom, bez znakova navoda.
Obavezno je korišćenje harvardskog stila citiranja. Harvardski stil
se koristi za citiranja unutar teksta (in-text citati) tako što se u zagradi
navodi prezime autora i godina izdanja i eventualno stranica, na primer
(Stojiljković, 2012) ili (Stojiljković, 2012, str. 14), dok se ostale
informacije o referenci mogu pronaći u literaturi na kraju teksta.
Na primer:
Kako ističe
Karen Bird u svojoj analizi predstavljenosti vidljivih manjina „moguće je
identifikovati set političkih pitanja koja potencijalno imaju veliki značaj za
većinu vidljivih manjina. Ona uključuju pitanja rasne diskriminacije,
multikulturalizma, imigracije i socijalno-ekonomskog statusa etničkih manjina.
Razumno je očekivati da će poslanici koji predstavljaju izborne jedinice sa
velikom populacijom vidljivih manjina biti obazriviji prema ovim pitanjima”
(Bird, 2011, str. 215).
U literaturi:
Bird, K. (2011). Patterns of substantive
representation among visible minority MPs: Evidence from Canada’s House of
Commons. U K. Bird, T. Saalfeld i A.
M. Wüst eds. The Political Representation
of Immigrants and Minorities: Voters, parties and parliaments in liberal
democracies. New York, Routledge/ ECRP Studies in European Political
Science. 207-230.
Kako se koriste sekundarne reference?
Ako citirate ili
parafrazirate tekst koji niste sami pročitali nego ste do njega došli preko
nekog drugog teksta, potrebno je da to jasno navedete. Poželjno je ne koristiti
sekundarne reference, kad god možete pronađite i pročitajte sam izborni tekst,
ali ako on nije dostupan, jasno obeležite da citirate izvore prema drugom
autoru. Na primer, ako citirate Petrovića prema nečemu što ste pročitali u
tekstu Jankovića iz 2008, stavićete sledeću referencu: (Petrović, prema
Janković, 2008, str. 14). U literaturi se navodi samo ona referenca koju ste
stvarno čitali (u ovom slučaju Janković, 2008)
Citiranje većeg broja refrenci
Ako u istom
citatu citirate veći broj referenci, koristite ’;’ kako biste razdvojili
reference i poređajte ih po abecednom/azbučnom redu, npr: (Jović, 2003;
Petrović, 2006; Stojiljković, 2007)
Primeri za korišćenje
harvardskog stila
Knjiga (jedan autor):
U tekstu: (Stojiljković, 2008)
Literatura: Stojiljković, Z. (2008). Partijski sistem Srbije. Beograd: Službeni glasnik.
|
Knjiga (dva ili tri autora):
U tekstu: (Brito-Vieira i Runciman, 2008)
Literatura: Brito Vieira, M. i Runciman, D.
(2008). Representation, Cambridge: Polity Press.
|
Knjiga (četiri ili više autora):
U tekstu: (Meneguello et al., 2012)
Literatura: Meneguello,
R., et al. (2012). Mulheres e Negrosna
Política: estudo exploratório sobre o desempenho eleitoral em quatro estados
brasileiros. Campinas: Centro de Estudos de Opinião Pública, Universidade
Estadual de Campinas.
|
Poglavlje u zborniku:
U tekstu: (Bird, 2011)
Literatura: Bird, K. (2011). Patterns of substantive representation
among visible minority MPs: Evidence from Canada’s House of Commons. U K. Bird, T. Saalfeld i A. M. Wüst
eds. The Political Representation of
Immigrants and Minorities: Voters, parties and parliaments in liberal
democracies. New York, Routledge/ ECRP Studies in European Political
Science. 207-230.
|
Tekst u časopisu:
U tekstu: (Spasojević, 2011)
Literatura: Spasojević, D. (2011). Monitoring
demokratije - duvači u pištaljku i kontrolni veb-sajtovi. Politički
život,
2, 91-98.
|
Novinski članak (poznat autor):
U tekstu: (Anojčić, 2013)
Literatura: Anojčić, I. (2013). Osluškuju li političari glas naroda. Politika, 29. septembar 2013, str. 22.
|
Novinski
članak (bez autora):
U tekstu: (Blic, 2013)
Literatura: Blic. (2013). DSHV obeležila 23 godine
postojanja, 12. jul
2013, str. 6.
|
Internet stranica (poznat autor):
U tekstu: (Anojčić, 2013)
|
Internet
stranica bez autora:
U tekstu: (RTV, 2012)
|
Akademsko poštenje
Podrazumeva se
da će studenti pošteno izvršavati svoje obaveze, bez varanja i korišenja tuđeg
rada kao svog (plagijat). U cilju zaštite autorskih prava, seminarski radovi će
biti proveravani kroz program za proveru plagijata.
